Kad: nedelja, 29. novembar 2020. godine, 14h-16h

 

Predavanje će se usredsrediti na ulogu slobode u strukturi subjekta i na njene političke implikacije. Na osnovu odnosa između savremene klinike i društvenog polja ispostaviće se dva Lakanova stava, koji pokreću psihoanalitičku obradu ludila i njeno razumevanje iz perspektive političkih dispozitiva.
Prvi stav: „Ludak je slobodan čovek.“ Tim gestom je psihoanaliza u represivne pristupe istorijski želela da unese humanizaciju subjekata, spasiti ga od stigmatizacije, patologizacije, kriminalizacije, objektivacije, tj. da očuva njegovu ljudskost. Odnosno, ludilo nije biološka determinanta ni normativ kao ideološki rekvizit, nego je stvar subjektovog odnosa prema slobodi. Posledično, pitanje ludila nije prvenstveno ni naučno ni političko, nego etičko pitanje.
Međutim, sa druge strane, čovek ne poludi zato što je to slobodno izabrao, nego zato što je nailazio na nešto što nije mogao da integriše u simbolički svet. Zbog toga Lakan nije izjednačio slobodu sa ludilom, nego je za njega uvek postojalo nešto što je luđe od bilo kakvog delirijuma. To je drugi stav po kome subjekat veruje da slobodu „ima“, da se identifikuje sa fantazmom moći vlastitog „Ja“, čime odbacuje rascep i nesvesno, te „svojom“ slobodom poništava slobodu drugog.
Polazeći od ove razlike između „biti slobodan čovek“ i fantazme „imati slobodu“, predavanje će otvoriti pitanja političkih sistema koji se ne baziraju na osećanju slobode, nego na razumevanju slobode kao vlasništva, što subjektu donosi opravdanje da u ime „dobrog“ i borbe protiv „zla“ vrši represiju nad drugim (nasilje, marginalizacija, segregacija). U središtu će biti relacija između represivnih politika i neoliberalizma, u vezi sa pitanjima užitaka i želje: U kakvom odnosu su „posedovanje“ i „gubitak“? Šta su aspekti negativne slobode i pozitivne granice? Šta znači robovanje svom bolu i zarobljavanje drugog? Šta je ekonomija nesvesnog i šta subjekt zapravo može da „ima“ ili da „izgubi“?
U odgovorima na ova pitanja rezonira teza koja iz aktuelnih političkih, ekonomskih i kliničkih perspektiva otvara mogućnost novog razumevanja slobode, vlasništva, gubitka i ludila kao nerazumnosti, i koju je na osnovu Čestertona lapidarno otvorio Lakan: „Ludak nije neko ko je izgubio razum. Ludak je neko ko je izgubio sve – osim razuma.“

Događaju možete pristupiti putem Zoom platforme: https://us02web.zoom.us/j/82459797147?pwd=YzVGbVpCbG1ESENjUFJKOTRYVlFSZz09
Projekat LUDILO I MARGINALIZACIJA U SRBIJI DANAS: TEORIJA I ISKUSTVA treba da detektuje promene u definisanju i tretmanu „ludila“ u 21. veku, te ustanovi položaj određenih subjekata u Srbiji obeleženih (mentalnom) patologijom: korisnici psihijatrijskih usluga, trans i interseks osobe i sve veći broj depresivnih ljudi. Ulazeći u istoriju psihijatrije, psihoanalize i drugih „institucija duševnog zdravlja“, rasvetlićemo mehanizme društvene moći posredstvom kojih se povlači granica između zdravog i nenormalnog. Ozvučićemo glasove koliko akademskih radnika i teorijsku pozadinu navedene situacije, toliko i predstavnika navedenih grupa/pokreta i ličnih iskustva kako na njihove živote deluje to što su viđeni kao „poremećeni“. Cilj je otvaranje relativno novih tema za Srbiju i njihova detabuizacija, kao i stvaranje baze znanja i platforme za umrežavanje raznovrsnih društvenih činilaca za dalji aktivistički rad i promene politika prema „ludima“.

Projekat realizuju organizacije XY Spectrum i Centar za kvir studije, a podržava Fondacija za otvoreno društvo, Srbija.