„Nesvesno je politika“, navodi Žak Lakan, otvarajući time intrigantno pitanje odnosa između psihoanalize i društva.
Psihoanaliza nikad nema generalnog društvenog efekta, jer ljude ne uzima kao masu, interesnu grupu, generaciju ili pol, nego kao jednog po jednog u njegovoj neuporedivosti – ne samo sa bilo kim drugim nego takođe sa bilo kakvim svetskim stanovištem. Ovo je poruka koju nam je prenela olovka Frojda, po kome je nesvesno tačno neprilagođavanje na red društvenih vrednosti.
Ali to ne znači da je psihoanaliza indiferentna prema politici. Sasvim suprotno. Senzibilitet psihoanalize se odnosi na simptome koji su odraz društvenog sveta – na očekivanja, razočaranja, snove, strahove, traume i fantazije nesvesnog subjekta.
Šta je onda cilj psihoanalize u polju politike? Ako je Frojd ispostavio da psihoanaliza učini subjekta manje neinteligentnim prema svom privatnom životu, onda se može očekivati da je cilj psihoanalize u politici da postoji manje slepila unutar grupa, mnoštva, mase, države i drugih hegemonih diskursa. A da bi to bilo moguće, potreban je povratak ka fundamentalnim pitanjima koja se tiču toga šta su novi simptomi 21. veka i šta znači lečenje u vreme političkih kriza.
Novi simptomi u vreme politickih kriza, Rat