Lakanovska antifilozofija

Rođenje psihoanalize je sa Frojdovim otkrićem nesvesnog uvelo radikalni zaokret u znanju, koje je postojalo i pre nje, prvenstveno u psihologiju i filozofiju. Singularnost nesvesnog je pri tome nastupila u fundamentalnoj suprotnosti u odnosu na pokušaje naučne univerzalizacije ili kreiranja svetskih nazora, takođe i od terapije kao nasleđa teologije.
Uprkos tome, Lakan se u svom učenju obraćao brojnim filozofima i putem njihovih ideja teoretizovao psihoanalitičke koncepte. Kao psihoanalitičar Sartra, Althussera i drugih mislilaca uspostavio je brojne preokrete u odnosu na univerzitetski diskurs. Ali nikad sa namerom da psihoanaliza postane filozofski pravac. Baš obrnuto, Lakan je akcentovao da je psihoanaliza antifilozofija.
To znači da ima psihoanaliza mogućnost da u filozofska uverenja uvodi rez sa čime uzdrmava samouverenost mišljenja. Svaki subjekat ima filozofske fantazije. U tome je filozofska produkcija smisla neuništljiva i večna. Ali pri tome postoji mogućnost subverzije. Taj ‘’fragilan’’ ali ‘’potentan’’ momenat Lakan je nazvao ‘’partikularno buđenje’’, što znači buđenje iz subjektovih napora popunjavanja rupe, manjka i praznine kao modusa kastracije, sublimiranih fantazija iz detinjstva i univerzalizacije svog simptoma.

Predavanje će se usredsrediti na koncept antifilozofije u Lakanovom učenju i na njenu upotrebu u kliničkom radu.